МАЛЕШЕВЦИ

Актуелно


Litije u Crnoj Gori zadivile svet
Bećković on 06/13/2020 at 7:32pm (UTC)
 
Predstavnici Srba u Crnoj Gori i Crnogoraca u Srbiji održali su večeras u Beogradu poetsko – muzičko veče „Ne damo svetinje“ u znak protesta protiv zakona o slobodi veroispovesti donetog u toj državi“, uperenog protiv imovine Srpske pravoslavne crkve (SPC).

8Piše: FoNet10. marta 2020. 20.46
Istinomer
Bećković: Litije u Crnoj Gori zadivile svet 1
Foto: Medija centar
Akademik SANU Matija Bećković je, na skupu koji su organizovali organizovali Srpski nacionalni savjet Crne Gore, Društvo srpskih domaćina i Pravoslavno svetsko društvo „Sveta Srbija“, konstatovao da su litije u Crnoj Gori rekle sve, bez ijedne reči, „i taj odgovor je zadivio svet“.

Verni narod Crne Gore je našao besmrtni odgovor. Nama predstoji da mu se poklonimo i zahvalimo. Malo ko je znao šta su litije, a sad nema nekog ko to ne zna, istakao je Bećković.

On je rekao da su litije bile „potajno oružje“ za koje niko nije znao, „potegnuto je oružje u kome su mrtvi i živi krenuli zajedno“ i sada se tome dive sve vere i konfesije, jer „takvu sliku Crne Gore nije video niko tokom njene istorije“.

Bećković je napomenuo da se iz podrške svih vera litijama SPC vidi kako oni žale što nemaju na čelu svojih država političare poput predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, jer bi tada i oni imali i veći broj vernika, litije i sveštenike poput episkopa crnogodrsko primorskog SPC Amfilohija.

On je Đukanovića okarakterisao kao stečajnog upravnika Crne Gore, „koji je 100 puta prodao i preprodao sve što je mogao“ i sad se, kad nema ništa više, setio da donese „zakon koji je ozakonio ovo bezakonje“.

Aktuelna crnogorska vlast zatražila je krštenicu svoje majke – episkopije crnogorsko primorske SPC, naglasio je Bećković, uz ironičnu konstataciju: „kažu da je sveće u Crnu Goru sve teže uneti – sem ako su tutnute u kokain“.

Predsednik Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore Momčilo Vuksanović upozorio je da Srba u toj državi nema nigde na funkcijama – od mesne zajednice do diplomatije, a da već više decenija srpski narod trpi poniženja od „nesmenjive vlasti u Crnoj Gori“.

Sve odluke se donose protiv srpskog naroda. To pokazuje da problem srpskog naroda nije samo usvajanje zakona o slobodi veroispovesti, već njegovo višedecenijsko nipodaštavanje, rekao je Vuksanović, koji je zahvalio predsedniku, premijeru i Vladi Srbije na podršci.

Crna Gora, litije, Matija BećkovićBeograd
 

Šoć: Zgadili su mi se "profesionalni Srbi i profesionalni Crnogorci"
N1 Beograd on 05/24/2020 at 9:07am (UTC)
 Nekadašnji ministar pravde, a sad advokat i član eksperstkog tima Mitroplije crnogorsko-primorske Dragan Šoć izjavio je da su mu se "profesionalni Srbi i profesionalni Crnogorci prilčno zgadili jer su u stvari neprijatelji".

"Svako ko afirmiše i brani Crnu Goru na antisrpskim osnovama je rođeni brat onog ko afirmiše i brani sprstvo na pozicijama anticrnogorstva", rekao je Šoć u emisiji N1 Studio Live.

Prema njegovim rečima najbolja pomoć bila bi da se shvati da je Crna Gora nezavisna država i da su Srbi i Crnogorci jedan narod.

PROČITAJTE JOŠ:
Patrijarh Irinej: Stanje srpskog naroda i crkve u Crnoj Gori teže nego ikada
20.05.2020.
Joanikije: Kroz markete prođe 10.000 ljudi, a vernicima ne daju da uđu u hram
21.05.2020.
Govoreći o porukama iz Beograda, Šoć je rekao da je pravo patrijarha (Irineja) kao prvog čoveka crkve da iskaže svoju brigu za svaki deo crkve i to ne sme niko da ospori.

"Druge intervencije ništa ne pomažu i gledam ih kao političku igru koja treba da posluži za izbore. Neko će tamo da bude ekskluzivni branitelj srpstva, a onda se ovaj ovde pojavljuje kao ekskluzivni branitelj crnogorstva i Crne Gore", smatra on.

Privođenje vladike Joanikija zbog kršenje uredbe o zabrani okupljanja, ponovo je aktelizovao podele u Crnoj Gori koji su privremeno bile obustavljenje zbog epidemije koronavirusa, a koje su nastala nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.

"Litija će svakako biti ako se u međuvremenu ne postigne dogovor o izmenama spornih odredaba zakona", rekao je Šoć i dodao da očekuju da se Vlada izjasni o pozivu koji je upućen od strane Episkopskog saveta.

On podseća da sporni zakon uvodi pretpostavku svojine u korist države, a "primorava Mitropoliju i druge eprahije da dokazuju da su vlasnici odnosno da su to na legalan način stekli sa presekom 1918. godine".

"To nije Zakon o slobodi veroispovesti nego zakon o legalizaciji otimanja crkava i manastira", smatra Šoć.

U suštini čitave priče, dodaje on, jeste pokušaj da se pravoslavna crkva u Crnoj Gori stavi "pod kontrolu partije na vlasti i (Mila) Đukanovića lično".

"Nije crkva nikad odbila da bude evidentirana, ali odbija da bude registrovana kao novi subjekt, kao da nikad nije postojala", naveo je on.

Ističe da crkva treba da nađe zajednički jezik sa državom i njenim institucijama.

"Sa Vladom u konkretnom slučaju i u pogledu zakona sa parlamentom", kaže Šoć.



 

Nemacka nastavlja nacističku politiku
Smilja Avramov on 09/06/2011 at 11:31am (UTC)
 Смиља Аврамов: Немачка наставља нацистичку политику
уторак, 06 септембар 2011 08:36 Печат

Ми заузимамо према Немачкој дефанзиван став, уместо да се поставимо као победничка сила у Другом светском рату и да на бази таквог статуса тражимо своја права“.
„Посетом немачке канцеларке Ангеле Меркел Србији се, с једне стране, очекивао почетак нове политике Немачке према Србији. Са друге стране, очекивало се да буде много више осврта на оно што Немачка дугује нашој земљи. Од свега тога ништа није било. Ангела Меркел је наступила сасвим отворено, прилично грубим језиком, без имало дипломатског шлифа и дипломатских поштапалица, али треба јој признати једно – она је говорила отворено и искрено. Поручила је Србији да је Немачка одана Албанцима, да у њима види своје савезнике, које је Немачка помагала и које ће и убудуће помагати“, каже у интервјуу за „Печат“ проф. др Смиља Аврамов.
Према речима наше саговорнице, Ангела Меркел нам је саопштила да у политици Немачке нема дисконтинуитета.
На који дисконтинуитет мислите?
Садашња Немачка наставља политику коју је водила нацистичка Немачка. Не треба заборавити да у стратегији нацистичке Немачке исто важило да је Балкан мост преко којег би немачка политика продрла на исток. Вратимо се за тренутак у прошлост.
План у односима Немачке према нама сачинио је лично Адолф Хитлер. Он је територије Балкана, када га је намачка окупирала, поделио у три категорије. Један део територија био је анектиран у састав Великог немачког рајха, други део територије остао је независан, а трећи окупиран. Оперативно спровођење политике у односу на Балкан, односно нацистичке силе, поверен је Италији. Она је на Балкану имала кључну улогу. Наиме, већ 12. априла 1941. године Косово и Метохија, са неколико градова у Македонији и Црној Гори, припојени су „великој Албанији“. Тада је заправо и створена „велика Албанија“. Тим територијама, без обзира на то да ли су биле окупиране, анектиране или независне у склопу сила осовине, дата је пуна слобода деловања у односу на Србију и на српски народ. Отуда је дошло до несметаног и сасвим слободног истребљења Срба и геноцида над српским народом. Али, треба напоменути још једну ствар, да је Италија већ 12. априла 1941. године окупирала, односно анектирала Албанију и извршила фузију италијанске и албанске војске, тако да су заједно наступале у саставу осовинских сила против Савезника у Другом светском рату. Дакле, тада је створена „велика Албанија“ под заштитом Мусолинија и Хитлера у првом реду.
Шта је била позадина тога?
Они су у ствари планирали да на Балкану створе стратешки мост који би омогућио економски и политички продор на Исток, и да се тај терен очисти од словенског живља, нарочито од Срба, јер су у Србима увек видели неку копчу са Русијом. Отуда су без икаквих скрупула, Албанци отпочели са терором према Србима. Поставља се сада питање какав је био статус Албаније. Албанија није имала Комунистичку партију, па ју је организовала Комунистичка партија Југославије 1941. године. Тада су се у Албанији појавиле такозване „ослободилачке групе“. Међутим, и мимо тога Албанија од стране Запада никада није сматрана савезничком силом, нити је после рата позвана на Конференцију Уједињених нација 1945. године, јер је сматрана непријатељем који је припадао осовинским силама. Албанија је једноставно третирана као непријатељска сила утолико пре што је у оквиру албанске војске створена СС дивизија „Скендербег“, која је починила најтеже злочине на територији Косова и Метохије, и даље. Дакле, Косово и Метохија су укључени у „велику Албанију“ по одлуци Хитлера и Мусолинија. Формалноправно то је учињено одлуком краља Италије, а стварну одлуку донели су Хитлер и Мусолини. Та СС дивизија „Скендербег“ деловала је у саставу немачке СС дивизије. Када је завршен тај део посла, Шиптари су добили пуну слободу да ликвидирају српски народ, и то по двострукој линији. Све оне који су дошли на Косово и Метохију после 1918. године, а пре Другог светског рата, требало је убити, а староседеоце прогнати на остале делове територије Србије и на тај начин очистити Косово и Метохију од Срба. Према попису из 1941. године на Косову и Метохији било је више од 50 одсто Срба, а према попису од 1988. године само десет одсто. Албанци су систематски злоупотребили аутономију коју су имали. Тито је још априла 1945. године, пре него што је рат завршен, примио у Белом двору групу наоружаних балиста. Не само да им је опростио злочине које су чинили, него им је дао уверење да ће остати у својим местима и кућама. Међу тим балистима нашао се и Мехмед Хоџа, који је после постао министар у Влади СФРЈ.
Дакле, кривица за стање на Косову у великој мери јесте и наша.
Мислим да је албанизација Косова на неки начин заокружена склапањем савеза између Југославије и Албаније. Савеза из којег је створена царинска и монетарна унија и унутар којег је у огромном броју пружена помоћ.
Тај савез склопљен је 1946. године и то је била следећа фаза у албанизацији Косова, јер је успостављена царинска и монетарна унија тако да практично границе нису постојале, па је дошло до великог насељавања албанског живља на Косово у празне српске куће; као што је добро познато Србима је, истовремено, забрањен повратак на своја огњишта. Оно што је мене запрепастило, и мислим да је то фатална политичка грешка нашег председника Србије Бориса Тадића, јесте то што је прећутао госпођи Ангели Меркел, није се укључио у дискусију када је немачка канцеларка истакла Албанце као своје савезнике, нити јој рекао: „Госпођо Меркел, ово што сте сада саопштили је наставак нацистичке политике“. Јер ово што се сада дешава и јесте наставак нацистичке политике Немачке, јер је исте потезе повлачио и Хитлер кроз осамостаљење Косова и укључењем Косова у „велику Албанију“.
Друго, није постављено питање до дана данашњег, шта је са илегално досељеним Албанцима на Косово. Тај талас илегалног досељавања Албанаца на Косово траје од 1941. године до данас, а настављен је и после једностраног проглашења независности Косова. Тако да ми данас говоримо о повратку Срба, а не говоримо где да се врате. У тим кућама су се населили Албанци. Зато би, под број један, требало од Владе захтевати да се постави питање одласка и избацивања илегално насељених Албанаца на Косову и Метохији. Навела бих пример Пољске. После Другог светског рата из Пољске је избачено шест милиона Немаца, као казна за немачку агресију. Из Чехословачке је избачено три милиона Немаца, а нико не поставља ни питање накнаде, а камоли повратка. Код нас је у последње време почело да се говори о накнади коју ми дугујемо Немцима који су отишли из Војводине. Нама у ствари дугује Немачка, која нам није дала репарације, одштету за побијене Србе широм државе, па за наше раднике који су радили у Немачкој на имањима и у фабрикама. Ми заузимамо према Немачкој дефанзиван став, уместо да се поставимо као победничка сила у Другом светском рату и да на бази таквог статуса тражимо своја права.
Тековине Европске уније настале су на основу антифашистичке борбе, Србија је дала велике жртве за борбу против нацизма и фашизма, а најгоре смо прошли. Односно извршен је злочин без казне, а опљачкана имовина остала је у рукама пљачкаша. Ко је поставио питање накнаде за милионске жртве Срба, од којих су стотине хиљада жртве геноцида на простору Хрватске. Сетимо се геноцида у Јасеновцу. Дакле, ми смо изгубили моћ отпора и једноставно не пружамо никакав отпор. Оно што треба осудити јесте поданички став који као држава имамо, то јест који има наша влада прелазећи преко најелементарнијих националних права ове земље.
Чини се да руководство Србије и Влада Србије не поштују сопствени Устав.
Тако је. Ту се ми држимо слогана „Европска унија нема алтернативу“. Па иста та Европска унија је разорила ову земљу. ЕУ је и сама у изузетно тешкој ситуацији, што се види по земљама као што су Португалија, Грчка, Ирска, а сада је и Француска на реду… Ми се везујемо за организацију која клизи наниже и бори се за опстанак. Ако ЕУ не може да санира ситуацију у сопственом дворишту, шта онда ми од ње да очекујемо.
Да ли Немачкој одговара јака ЕУ?
То је питање. Сматрам да ће Немачка бити прва која ће изаћи из ЕУ. Прво што су највеће инвестиције Немачке у Русији, друго историјски посматрано, а треће Запад је изгубио изворе сировине. Нема више колонија, а тржиште је све мање. Кина је преплавила тржиште. Данас је Исток јачи од Запада.
Зашто се онда Србија данас више не држи на страни Истока него Запада?
То је велико питање које се до данас не поставља. А требало би. Студентима сам кроз уџбеник који сам написала објаснила и отворила им једну нову перспективу. Много више треба истицати евроазијске од евроатлантских интеграција. Интеграција као филозофско-социолошко-правни појам данас је процес који имате на свим континентима, а не само у Западној Европи. Ви данас имате интеграције и на југу, у Африци, Латинској Америци. Тамо САД не могу да примиришу. Затим, имате азијску варијанту интеграција. Није тачно да ми немамо алтернативу. Ми имамо алтернативу, али нам власт затвара очи. Понашамо се као поражена земља.
Да ли се наша држава понаша тако зато што су наши челници у служби Запада?
Не само да су у служби, већ су и поданици Запада. Запрепашћена сам, као и већина јавности у Србији, поступцима нашег председника државе који није нашао за потребно да каже Ангели Меркел шта је требало, а везано је, као што сам поменула, за континуитет нацистичке политике. Требало је да наведе све аргументе од 1939. године, па до данас, да подсети на мотиве од 1941. године и како им и данас као и пре 70 година треба мост да би продрли преко Балкана на Блиски исток.
У континуитету нацистичке политике још једном се потврдио наставак савезништва Немачке са Хрватском и Албанцима. Да подсетимо, реч је о посети Јадранке Косор Приштини и на подршку коју су Хашим Тачи и она добили од Ангеле Меркел.
Све је то у склопу наставка нацистичке политике. Хрватска војска је била у саставу нацистичке Немачке, а сада је у саставу „међународних снага“ на Косову. При том је Немачка помагала и Хрватску деведесетих година. Да није било Немачке не би било ни стварања независне Хрватске деведесетих година. Немачка је та која је држала и организовала усташе и после Другог светског рата.
Шта би сада требало да уради држава Србија?
Србија треба да буде чвршћа. Наша држава мора да има јасне националне циљеве, али, нажалост, од Начертанија до данас Србија нема јасно дефинисане националне циљеве. Морамо да дефинишемо те националне циљеве мимо свих неспоразума између странака. Исто као што је учињено у Пољској. И тамо је било сукоба између странака, али је Јерузелски рекао: „Између нас постоје велики неспоразуми идеолошке природе, али постоји једна ствар која нас повезује, а то је будућност Пољске“.
Морамо да схватимо да је будућност Србије изнад свих партијских интереса. Када то схватимо онда ћемо стати на пут правилног решавања наших државних и националних проблема. Све ово што се сада догађа подсећа на дешавања за време Другог светског рата. Ствара се „велика Албанија“, створене су нове државе, али је и даље отворено српско питање. Српски корпус је разбијен и он се данас највећим делом налази у емиграцији. Србија је ојађена и уништена и бомбардовањем. Тадић је требало да каже када је Меркелова рекл
 

Prevarom do nezavisnosti
LIDER SL ANDRIJA MANDIĆ U AUTORSKOM TEKSTU OCIJENIO (MINA) on 05/18/2008 at 11:18am (UTC)
 



Prije dvije godine Đukanovićev režim je na prevaru, uz ogromne manipulacije i bezočnu krađu odvojio Crnu Goru od Srbije.
Dakle nije se radilo o prirodnom obnavljanju crnogorske državnosti, kako bi neki to htjeli da predstave, već o nasilnom činu izvedenom uz niz problematičnh okolnosti. Upravo ta činjenica čini ovu novu tvorevinu nelegitimnom i to je nešto što nikada ne treba zaboraviti – „što se grbavo rodi vrijeme ne ispraviĆ.
Nelegitimnost i grbavost čitavog projekta dodatno je potvrđena ponašanjem diktatorskog režima prilikom procesa donošenja Ustava.
Umjesto da zaista proba da otvori prostor za dijalog i postizanje konsenzusa, Đukanović je nastavio da cijepa i dijeli našu zemlju, gradeći na laži njen novi identitet.
Crna Gora je danas suštinski podijeljeno i nestabilno društvo, pocijepano po čitavom nizu osnova. Postoji ogromno nepovjerenje između građana različitih nacionalnosti zato što predstavnici vlasti ugnjetavaju srpski narod i pojedine nacionalne i etničke grupe.
Uz to razlike sjevera i juga su sve veće, kao što je i sve dublje socijalno raslojavanje stanovništva. Sva ekonomska i politička moć nalazi se u rukama tridesedak porodica a po nepotizmu Crna Gora je jedinstven slučaj u Evropi.
Poslednji izbori su dramatično pokazali kako i zašto jedan tako problematičan režim ostaje na vlasti uprkos činjenici da su rezultati njegove politike katastrofalni.
Odgovor je u ponašanju međunarodne zajednice. Ko kod poznaje tradicionalnu spoljnu politiku pojedinih zapadnih zemalja sjetiće se činjenice da su one bez ikakvog zazora podržavale veliki broj diktatura kad god je to odgovaralo njihovim interesima.
Crna Gora je tek još jedna takva zemlja u kojoj zarad svog geopolitičkog interesa suzbijaju demokratiju i omogućavaju režimu da prevarama i silom drži vlast.
Zanimljivo je danas pogledati argumente kojima je ova vlast opravdavala potrebu odvajanja od Srbije i provjeriti da li se i jedna od pominjanih stvari realizovala.
Da li je Crna Gora danas više ili manje demokratska zemlja, da li se u Crnoj Gori danas bolje živi, da li je Crna Gora zaista ubrzala napredak u evropskim integracijama, da li u Crnoj Gori ima manje ili više korupcije i organizovanog kriminala, da li je ovo zemlja u kojoj je više ili manje vladavine prava?
Građani Crne Gore veoma dobro znaju odgovore na ova pitanja: nijedan od ranije postojećih problema nije uklonjen, čak je stanje u mnogim oblastima i pogoršano.
Osim što joj se čitava privreda svela na jednokratnu rasprodaju resursa i zatiranje proizvodnje, naša zemlja polako upada u jednu opasnu zamku provincijalizma i autarkije, pošto režim pokušava da je vještački odvoji od Beograda kao prirodnog poslovnog, kulturnog i finansijskog centra čitavog Balkana.
Srpski narod u Crnoj Gori za ove dvije godine je mnogo toga naučio, uspio je da se izvuče iz pogubne čaure jugoslovenstva, da probudi svoju svijest i da se poveže sa svojim sunarodnicima na svim drugim prostorima.
Prvi put u poslednjih šezdeset godina imamo jasan i zreo program iza koga polako staje čitav naš narod. Program za sopstvenu emncipaciju, ali i za modernizaciju i evropeizaciju čitave Crne Gore. Već sada iza tog programa stoji petina ukupnog broja građana.
Srpski narod je jasno pokazao da je za promjene i da bez njega nije moguća istinska demokratizacija Crne Gore.
Tražimo partnere iz drugih naroda i sigurni smo da ovo vještačko pravljenje vlasti i javne uprave bez naših predstavnika ne može dugo da traje. Crna Gora ne može da bude stabilna i demokratska zemlja dok srpski narod u njoj ne bude adekvatno prihvaćen i dok ne ostvari ona prava na identitet i participaciju u vlasti i upravljanju društvom i resursima koja mu po pravdi pripadaju.



 

Gornji Horizonti
HET on 04/22/2008 at 6:44am (UTC)
 OSNOVNA KONCEPCIJA RAZVOJA
Korišćenje voda u okviru hidrosistema Trebišnjica razmatrano je u više etapa, uz kontinualno izučavanje hidroloških i hidrogeoloških osobina. U svim razmatranjima, osnovna koncepcija bila je u smislu izbora onih rješenja gdje bi se što veće količine vode zadržale i izravnale u akumulacijama i najkraćim putem sprovele do stepenasto raspoređenih elektro-energetskih postrojenja i drugih korisnika vode.

Koncepcija sa 7 planiranih hidroelektrana i 5 akumulacionih bazena u sistemu proizašla je iz usvojenog Osnovnog Projekta iz 1976. godine. Usvojena koncepcija korišćenja voda potpuno je u skladu sa potrebama hidroenergetike, kao i sa rješavanjem kompleksne vodoprivredne problematike ovog područja. Izgradnjom sistema stvaraju se povoljni hidrološki uslovi na gornjim kraškim poljima, tj. odvođenje viškova vode sa kraških polja u vlažnom periodu godine i dovođenje potrebnih količina vode za navodnjavanje.

Dio hidrosistema nazvan "Gornji horizonti", obuhvata u konačnoj etapi korišćenje voda na pravcu Gatačko polje - r. Zalomka - Nevesinjsko polje - Dabarsko polje - Fatničko polje - akumulacija Bileća. U ovaj sistem se u konačnoj etapi uvodi dio voda sjeverozapadnog dijela Nevesinjskog polja. Sve vode sistema dovedene u akumulacioni bazen Bileća, mogu se na daljem padu od 400 m energetski koristiti do mora, preko već izgrađenih hidroelektrana HE Trebinje I, HE Trebinje II, HE Dubrovnik i PHE Čapljina, koje su sukcesivno ulazile u pogon počevši od 1965. (HE Dubrovnik), 1968. (HE Trebinje I), 1979. (PHE Čapljina) do 1981. (HE Trebinje II).

Preostale tri planirane hidrolektrane pripadaju podsistemu Gornji horizonti i to: HE Nevesinje (61MW), HE Dabar (160MW), HE Bileća (30MW). Ukupna instalisana snaga svih planiranih i izgrađenih hidroelektrana u hidrosistemu Trebišnjice je 1075 MW, sa ukupnom srednjom godišnjom proizvodnjom u konačnoj etapi od 3900 GWh. Objekti koji pripadaju Gornjim horizontima posjeduju 23.3% ukupne projektovane instalisane snage sistema i 28.7% ukupne konačne proizvodnje uključujući energetske efekte na postojećim kapacitetima.

Projektom je predviđeno da se dio voda Gatačkog polja prebaci u akumulaciju "Zalomka" na rijeci Zalomci (kota 970 m.n.m.), koja u okviru ovog dijela hidrosistema predstavlja ključnu tačku izravnavanja voda. Prevedene vode Gatačkog polja i vlastite vode rijeke Zalomke koristile bi se za HE Nevesinje koja je locirana na istočnom rubu Nevesinjskog polja. Ove vode bi se zajedno sa vlastitim vodama Nevesinjskog polja koristile preko akumulacije "Nevesinje" (kota 836.00 m.n.m.) na HE Dabar lociranoj na sjevernom obodu Dabarskg polja. Vode HE Dabar zajedno sa prirodnim vodama Dabarskog polja prevodile bi se kanalom, a zatim tunelom Dabar - Fatnica (ovaj tunel je već probijen) u Fatničko polje, i dalje zajedno sa prirodnim vodama Fatničkog polja tunelom Fatnica - akumulacija "Bileća" (ovaj tunel je probijen) preko HE Bileća u postojeću akumulacija "Bileća". Tunel Fatničko polje - akumulacija "Bileća" će u I fazi služiti kao spojni tunel za prevođenje voda, a u konačnoj fazi će biti dovodni tunel za HE Bileća.

Tokom 1979. i 1980. godine urađeni su idejni projekti za HE Nevesinje i HE Dabar. Tokom 1984. godine završena je i studija "Višenamjensko korišćenje voda na Gornjim horizontima rijeke Trebišnjice" koji su zajednički uradili: "Elektroprivreda BiH", "Poljoprivredni kombinat APRO Hercegovina" i "Vodoprivreda BiH". U ovoj studiji razriješeni su odnosi između svih korisnika vode (energetika, vodoprivreda i poljoprivreda), kao i odnosi sa svim susjednim opštinama. Na ovom prostoru se nalaze značajne površine kraških polja, kao jedino područje sa ozbiljnim potencijalima za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Usvojena je osnovna strategija da se prirodni minimalni proticaji tretiraju kao komponenta koju je potrebno rezervisati za zadovoljenje vodoprivrednih minimuma, a da se potrebe za navodnjavanjem i snabdijevanjem stanovništva i industrije vodom terete kao dopunske količine koje je potrebno obezbijediti izvan ovih okvira.

Za obezbjeđenje potrebnih količina dodatne vode za navodnjavanje kraških polja Gornjih horizonata rijeke Trebišnjice, ukupne veličine bruto melioracione površine od 156,6 km2, neophodno je na mjestima zahvata osigurati 21,53 x 106 m3 vode, što je dato u tabeli.



Kraškopolje
Površina polja (km2)
Potrebna količina vode za navodnjavanje (106 m3)

Gatačko
18.00
1.47

Nevesinjsko
99.40
15.00

Dabarsko
31.70
4.09

Fatničko
7.50
0.97

UKUPNO:
156.60
21.53


Projektom je predviđeno da se pored gore navedenih kraških polja iz sistema gornjih horizonata Trebišnjice navodnjava i područje Dubrava (površina 51,5 km2) koje pripada Federaciji BiH.

Pored vode za navodnjavanje, projektom je predviđeno da se iz budućeg hidrosistema na Gornjim horizontima obezbijedi i potrebna količina vode za snabdijevanje industrije i stanovništva. Provedene analize su pokazale da je ukupno potrebna količina vode za vodosnabdijevanje industrije i stanovništva 7,93 x 106 m3. Projektom je predviđeno da se pored navedenog prostora, koji se nalazi u Republici Srpskoj, iz sistema Gornjih horizonata obezbijedi i potrebna količina vode za vodosnabdijevanje područja Dubrava (2 x 106 m3), koje pripada Federaciji BiH. Takođe, za normalni rad Rudnika i Termoelektrane Gacko (300 MW), potrebno je obezbijediti količinu vode od 18,9 x 106 m3.

Predloženim rješenjima za meliorizaciju i vodosnabdijevanje obuhvaćen je period do 2020. godine.

HE DABAR
Planirano je da se HE Dabar gradi kao prva hidroelektrana Gornjih horizonata. Svi objekti i postrojenja HE Dabar su projektovani tako da odgovaraju konačnoj fazi izgradnje. Proračuni moguće proizvodnje HE Dabar izvršeni su uz korišćenje svih raspoloživih podloga. Rezultat rada je moguća proizvodnja HE Dabar kao i uticaj na nizvodnim, već izgrađenim hidroelektranama. Prema ovoj koncepciji HE Dabar koristi vode iz HE Nevesinje, međudotok r. Zalomke ispod pregradnog profila Rilja, kao i vlastite vode Nevesinjskog polja. Sve vode bi se skupljale u akumulacioni bazen u Nevesinjskom polju koji se stvara izgradnjom brane Pošćenje u donjem toku r. Zalomke.

Pored evidentnih elektro-energetskih efekata koji se dobijaju izgradnjom HE Dabar, značajni su i vodoprivredni i ekološki efekti jer se njena akumulacija formira na prostoru koji je u prirodnim uslovima često plavljen u vlažnom periodu, a potpuno bezvodan u sušnom periodu godine. Zadržavanjem vode omogućava se navodnjavanje i velikih poljoprivrednih površina.

OSNOVNI KARAKTERISTIČNI PARAMETRI HE DABAR

Prirodni proticaj
10.7 m3/sec

Prevedene vode iz Gatačkog polja (II faza)
5.9 m3/sec

Vode sjeverozapadnog dijela Nevesinjskog polja
1.7 m3/sec

Kota akumulacije "Nevesinje"
836 m.n.m

Zapremina akumulacije "Nevesinje"
52.8 x106 m3

Betonska brana "Pošćenje" - visina
40 m

Dužina dovodnog tunela
11085 m

Dužina tlačnog cjevovoda
764 m

Konstruktivni pad
344.80 m

Instalisani protok elektrane
55 m3/sec

Instalisana snaga (3x53.3 MW)
160 MW

Ukupna godišnja proizvodnja


Vlastita
270.6 GWh

Uticaj na nizvodno izgrađene elektrane
228 GWh

Ukupno
498.6 GWh

HE BILEĆA

Mikrolokacija ove hidroelektrane je predviđena na kraju dovodnog tunela Fatničko polje - akumulacija Bileća. Ovaj tunel služi za kontrolisano dovođenje voda Gornjih horizonata, a istovremeno predstavlja dovodni organ HE Bileća, tj. ova HE vrši energetsku preradu voda gornjih horizonata prije njihovog konačnog uvođenja u akumulaciju Bileća.

OSNOVNI KARAKTERISTIČNI PARAMETRI HE BILEĆA

Prirodni proticaj
28.5 m3/sec

Kota maksimalnog uspora
474 m.n.m

Zapremina akumulacije
23.6 x106 m3

Dužina dovodnog tunela
15600 m

Konstruktivni pad
68.2 m

Instalisani protok elektrane
60 m3/sec

Instalisana snaga (2 x 17.9 MW)
35.8 MW

Ukupna godišnja proizvodnja


Vlastita
117 GWh

Uticaj na nizvodno izgrađene elektrane
140 GWh

Ukupno
257 GWh

HE NEVESINJE
U drugoj fazi izgradnje Gornjih horizonata predviđena je izgradnja akumulacije Rilja za godišnje izravnavanje voda gornjeg toka rijeke Zalomke i dijela voda Gatačkog polja. Osim svog hidroenergetskog značaja za rad HE Nevesinje, ova akumulacija bi trajno riješila i vodoprivredne zahtjeve (vodosnabdijevanje i navodnjavanje) nizvodnih korisnika uključujući Nevesinje i područje Dubrava. Planirana lokacija HE Nevesinje je u jugo-istočnom dijelu Nevesinjskog polja.

OSNOVNI KARAKTERISTIČNI PARAMETRI HE NEVESINJE

Prosječan prirodni dotok
4.7 m3/sec

Prevedene vode iz Gatačkog polja (II faza)
5.9 m3/sec

Kota akumulacije "Zalomka"
970 m.n.m

Zapremina akumulacije "Zalomka"
185 x106 m3

Nasuta brana "Rilja" - visina
79.5 m

Dužina dovodnog tunela
4300 m

Dužina tlačnog cjevovoda
931 m

Konstruktivni pad
127.1 m

Instalisani protok elektrane
55 m 3/sec

Instalisana snaga (2 x 30 MW)
60 MW

Ukupna godišnja proizvodnja
100.6 GWh

http://www.het.ba/index.php
 

Ubrzati realizaciju projekta ''Gornji horizonti''
Bileca on-line on 04/22/2008 at 6:37am (UTC)
 
Nedjelja, 23 Mart 2008
Realizaciju projekta "Gornji horizonti", koji podrazumijeva višenamjensko korištenje vode u slivu rijeke Trebišnjice, potrebno je ubrzati, rekao je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva RS Radivoje Bratić.

On je, na sastanku koji je održan u petak u Trebinju o tom projektu, istakao da o njegovoj realizaciji treba razgovarati sa Federacijom BiH i Hrvatskom, jer je i ekonomski i ekološki održiv.... Bratić je naveo da se moraju ispoštovati stavovi međuentitetske komisije od prije tri godine, kada je sugerisano da se provjere pojedini elementi iz projektne dokumentacije, te da se na osnovu toga uradi studija uticaja koja će pokazati da sistem "Gornjih horizonata" nije degradirajući za životnu sredinu.

Sastanku u Trebinju su, osim Bratića, prisustvovali predstavnici preduzeća "Energoprojekt2 iz Beograda, stručnjaci iz RS i Srbije koji su radili na projektu, te predstavnici opština istočne Hercegovine i "Elektroprivrede RS".

U okviru projekta "Gornji horizonti", poslije završetka izgradnje tunela Fatničko polje - Bilećko jezero, potrebno je napraviti hidroelektrane "Dabar" i "Nevesinje", kao i hidroakumulaciju na Nevesinjkom polju.
Pregleda: 74

 

<-Back

 1  2  3 Continue -> 
This website was created for free with Own-Free-Website.com. Would you also like to have your own website?
Sign up for free